Blog Archives

Dva osnovna faktora koja utiču na cenu robe su težina i udaljenost na koju se vrši transport robe, ali treba imati u vidu da se prilikom svake usluge transporta robe mogu javiti i dodatni troškovi na koje nismo računali, a koji će značajno uticati na krajnju cenu robe.

Među njima najveći su svakako troškovi radne snage koja preuzima veliki deo posla tokom transporta, od utovara i istovara preko, praćenja robe i samog prevoza. Imajte u vidu da je radna snaga svakako više plaćena u metropolama nego u manjim mestima zašto su i cene transporta robe veće.

Ali to nisu i jedini dodatni izdaci. Sigurno niste ni pomislili koliko mogu da iznose takse za teške specijalne terete poput automobila, čamaca, klavira, ili građevinskih konstrukcija. Dodatni troškovi, na koje najčešće ne računate jesu i dodatno osiguranje za posebno osetljive predmete, vredne umetnine ili vama posebno bitne predmete.

Verovali ili ne, u dodatne troškove može ući i to što je vaš ulaz od skladišta udaljeniji za par koraka više nego što je to agencija za transport predvidela, pa će vam krajnju cenu obračunati i tih nekoliko koraka više.  U većini slučajeva ukoliko je ulica u kojoj se nalazi skladište iz koga se preuzima teret preuska da prihvati veliki kamion, neophodno je uzeti još jedan manji kamion koji će takođe biti proknjižen u finalnom računu.  Čak  i upotreba posebnih mašina za prilaz nepristupačnim prostorijama, kakvi su kranovi za velike visine, ili liftovi prilikom utovara i istovara kabaste robe spadaju u dodatne troškove koji će uvećati cenu iz prvobitne ponude.

Zato savetujemo da se dobro raspitate kod prevoznika o svim eventualnim dodatnim troškovima, i nađete načina da ih smanjite dogovorom čiji uslovi će ući u vašu novu ponudu, ili razmislite šta od ovih dodatnih usliga i sami možete organizovati kako biste uštedeli na transportu robe.

Često u vožnji susrećemo vozila sa plavom tablicom na kojoj piše TIR. Mnogi od vas verovatno su se zapitali šta zapravo ta skraćenica znači.

Karnet TIR (franc. Transport International par la Rout) je carinski dokument kojim se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom transportu robe. Nadzor i postupak nad transportnim sredstvima, kontejnerima i robom u režimu karneta TIR određen je Carinskom konvencijom o međunarodnom prevozu robe na temelju karneta TIR.

TIR je napravljen da bi maksimalno olakšao međunarodno kretanje roba pod carinskim pečatom. Sistem tranzitnim državama garantuje pokrivanje carina i poreza u slučaju zloupotrebe i krijumčarenja.

Prednosti TIR sistema

Sistem TIR nudi prednosti za sve karike u lancu međunarodnog tranzitnog transporta robe:
• Smanjuje troškove transporta, smanjuje formalnosti i kašnjenja u tranzitu;
• Olakšava kretanje u tranzitu primenom standardizovane regulative i dokumentacije;
• Roba se kreće preko međunarodnih granica sa minimalnim ometanjima i stajanjima;
• Kašnjenja i troškovi transporta su znatno smanjeni;
• Nema potrebe za depozitom (garancijom) na granicama tranzitnih država;
• Garantovano plaćanje carinskih i poreznih dažbina u slučaju zloupotrebe (do 50 000 $);
• Samo proverenim prevoznicima je dozvoljeno korišćenje TIR karneta – čime se povećava sigurnost pri transportu;
• Smanjena je potreba fizičke kontrole robe u tranzitu;
• Sistem olakšava carinsku kontrolu i popratnu dokumentaciju.
• Vozila i kontejneri moraju zadovoljavati određene uslove kako bi mogli prevoziti robu u međunarodnom prevozu sa oznakom TIR.

Vozilo mora biti građeno tako da roba ne može biti izvađena ili unešena u zatvoreni deo vozila bez ostavljanja vidljivih tragova pokušaja ili bez oštećenja carinskih obeležja. Carinska obeležja stavljaju se lako i uspešno. Vozilo ne sme da sadrži skriveni prostor u kojem bi se roba mogla tajno skladištiti. Svi delovi vozila moraju biti pristupačni za carinski pregled.

Kontejner mora biti potpuno ili delimično zatvoren, a ujedno trajne i čvrste građe za višestruku upotrebu. Uslov da kontejner može prevoziti robu u tranzitnom transportu sa oznakom TIR je i taj da mora biti lak za rkovanje, da se lako puni i prazni. Posebno mora biti namenjen olakšanju prevoza robe jednim ili različitim prevoznim sredstvima bez pretovara robe.

Kratak istorijat karneta TIR

Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959.godine u Ženevi, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Današnja, važeca, dopunjena i modifikovana Konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR, stupila je na snagu 1975. godine.

Milijarde dolara godišnje se troše da bi se održale i poboljšale saobraćajnice kako bi putnicima pružile najbolje usluge prevoza i najefikasniji transport robe.

Globalizacija, ekonosmka razmena dobara između svih svetskih dražava, uvoz i izvoz, ali i sve veća mobilnost ljudi uzrokovala je veliki rast obima transporta ljudi i dobara u poslednjih nekoliko dekada.  Tako je između 1975. i 1997. obim transporta porastao za neverovatnih 60%, tokom koga su najveći rast iskusili kamionski i avio prevoz.  Nakon ovog perioda, količina preveženog tereta je skočila  na 15 miliona tona ili 9 000 milijardi dolara u novcu. Prema američkim analitičarima očekivani rast prevežene količine robe do 2020. godine je veći od 70%,  što bi donelo više od 30 000 milijardi dolara svetskoj ekonomiji samo od transporta robe.

Tokom svih ovih godina porasla su i očekivanja preduzetnika i pojedinaca koji širom sveta koriste usluge transporta robe i ljudi, a glavni zahtevi tiču se fleksibilnosti,  brze isporuke, garancija efiksanog i pouzdanog transporta robe.

Drugi trendovi tiču se sve intenzivnije upotrebe kombinovanog modularnog transporta, a sa njim i sve većih investicija u izgradnji infrastukture međunarodnih saobraćajnica i punktova koji omogućavaju  različite vidove transporta. Tako se u poslednje vreme podjednako inistira na poboljšanju uslova svih vidova transporta, ali i uspostavljanju njihove veze i izgradnji novih mreža. S obzirom na podjednak značaj svih vidova saobraćaja i njihovu koordiniranost, napori stručnjaka i države su da se i podjednaka finansijska sredstva upućuju ka njima, bez obzira na vid transporta ili zastupljenost u državama.

Finasije za ovakve projekte dolaze iz državnih kasa, a pored pomenute izgradnje saobraćajnica i druge  infrastrukture, preporuke su da se investicije usmeravaju i za uvođenje tzv. pametnog transportnog sistema i inovativnih operacija koje će omogućiti konstantno praćenje informacija na saobraćajnicama u realnom vremenu,  kako bi se poboljšale njihove performanse, ali i performanse vozila i logističara koji organizuju transport robe

Jedan od najtraženijih vidova transporta je upravo transport od vrata do vrata, jer krajnjeg korisnika oslobađa bespotrebnog razmišljanja o organizaciji transporta iz skladišta do krajnjeg odredišta.  Kompanije kao Lav Transport i Logistika (LTL) preuzimaju na sebe odgovornost za transport robe i praćenje robe od mesta na kome se vrši preuzimanje, do onog na kome se vrši isporuka, bez obzira da li je reč o malim privatnim isporukama ili velikim količinama robe, bilo da se isporučuje u velikim gradskim centrima ili zabačenim mestima bez izgrađene infrastrukture.